„Ocevi i deca“ Ivana Turgenjeva zanosno je dobra knjiga od 200 strana koja objašnjava takoreci sve što treba da znate o porodici, ljubavi, patnji, religiji, duelima i instituciji kmetstva u Rusiji 19. veka, a da ne pominjemo savete za zavodenje mlade cerke vašeg kucepazitelja. Ukratko, ovo je rusko remek-delo, tolikoo istancano da cete nakon citanja biti potreseni i dirnuti.

Dva glavna junaka u romanu su Arkadije i Bazarov. Oni su „deca“ iz naslova koja se vracaju sa univerziteta u Sankt Peterburgu da posete svoje porodice u provinciji. Bazarov je neka vrsta nihilistickog hipstera ciji prijatelji diskutuju o temama poput „Da li je brak predrasuda ili zlocin?“. Arkadije je potpao pod Bazarovljev uticaj, ali je i dalje cvrsto vezan za svog dobrog, brižnog oca, malog i ne tako uspešnog zemljoposednika, koji jadikuje zbog sinovljeve urbanosti. „Ja sam zaostao, on je napredovao“, kaže otac, što bi mogao biti lament bilo kog osetljivog oca ciji se sin upravo vratio kuci posle prve godine studija u inostranstvu.

U meduvremenu, mladi ljudi rade ono što rade mladi ljudi. Cak i naizgled bezosecajni Bazarov koji se odrice svega sem naucnog napretka, uspeva da izgubi glavu za hladnom, ali veoma inteligentnom udovicom, Odincovom, dok Arkadije privlaci pažnju njene ljupke sestre, Katje. Kako bi rekao lik iz „Love and Death“ Vudija Alena: Katja voli Arkadija, Arkadije voli Bazarova, Bazarov voli Odincovu, Odincova voli Odincovu. Radnja se dogada u Rusiji 1860-ih, zemlji ciju lepotu narušava jeziva tradicija kmetstva. Ali teško da je ovo traktat o društvu. Ono što je tada razbesnelo kriticare ovog romana jeste to što Turgenjev nije podilazio ni konzervativcima ni naprednjacima. Možda je Bazarov covek buducnosti koji kaže da je viteštvo neka vrsta deformiteta i pokušava da se sprijatelji sa seljacima, ali u njihovim ocima on je samo lakrdijaš koji nikada nece moci da razume njihove muke.

Na kraju, Turgenjevljev dar je njegovo ogromno saosecanje. U „Ocevima i deci“ niko nije u pravu i niko nije u krivu. Naravno, neki ljudi su smešni, ali Turgenjevljev psihološki domet je toliko veliki da nikada ne osecamo podsmeh ni prema kome. Bazarov se možda mršti na instituciju porodice, ali njegov dolazak kuci i jednostavna, nepokolebljiva, komicno nevešta ljubav njegovih roditelja, predstavljaju neke od najtoplijih scena u ruskoj književnosti. Kada Bazarov na kraju izgubi život (necu otkriti kako), tuga koju osecaju njegovi roditelji toliko je jaka da ce nekoga možda naterati da zatvori knjigu pre nego što je procita do kraja. Ako u „Ocevima i deci“ postoji pravi zlikovac, to nije carska vlada ili gomila pomodnih pozera sa njihovim pametnim idejama, vec sam život u svoj svojoj okrutnosti, nasumicnosti, indiferentnosti i, više od svega, kratkotrajnosti.
Tvorac ruskog modernog romana

Vi plemici niste u stanju dopreti dalje od blagorodne smernosti i blagorodnog gneva, a to su ludorije. Vi, na primer, mislite da ste postigli vrhunac ljudskog savršenstva kada ne bijete svoju celjad; ali mi baš hocemo da se bijemo i bijemo.

Prvi roman Ivana Turgenjeva Rudin (1856) kao i njegov najvažniji i najpoznatiji roman Ocevi i deca (1862) uverljivo prikazuju tadašnje rusko seljaštvo i mladu inteligenciju koja želi da zemlju uvede u novo doba.

Glavni junak istoimenog romana, Rudin je elokventan mladic pun novih ideja koji po dolasku u rusku provinciju postaje predmet divljenja. Kada se sazna da nije u stanju da uskladi reci i dela, on ce morati da ode. Iskljupljenje ce pronaci na pariskim barikadama 1848, postavši tako prvi junak revolucionar u istoriji ruske proze.

Jevgenij Bazarov, protagonista romana Ocevi i deca, darovit je, nestrpljiv i zajedljiv mladic koji ne priznaje autoritete. Prvi nihilista u svetskoj književnosti i najupecatljiviji lik velikog ruskog pisca, Bazarov ce postati simbol mladalackog radikalizma i promena koje ce uslediti.

Ivan Turgenjev je bio jedan od vodecih pisaca XIX veka, ali i jedan od najzaslužnijih ruskih pisaca za širenje ruske književnosti ka Zapadu, zavredivši priznanje savremenika poput Flobera, Mopasana i Henrija Džejmsa.