Austrijski pisac Štefan Cvajg (1881–1942) roden je u Becu u imucnoj jevrejskoj porodici. Još dok je bio školarac, poceo je da šalje pesme i clanke u književne casopise i da upucuje pisma velikim književnicima svog vremena. Prvu knjigu, zbirku poezije, objavio je sa devetnaeset godina. Tokom dvadsetih i tridesetih godina 20. veka, Cvajg je bio najprevodeniji pisac u Evropi. Pisao je novele i biografije istorijskih licnosti kojima se proslavio (medu kojima su najpoznatije one o Mariji Stjuart, Mariji Antoaneti, Dostojevskom i Niceu), ali i niz drama, pesama, putopisa i eseja, i prevodio Bodlera, Verlena i Verharena. Najvecu popularnost je stekao knjigom Zvezdani casovi covecanstva, zbirkom od dvanaest kratkih eseja o znamenitim licnostima i dogadajima. Nacin na koji je predstavljao istorijske licnosti ostao je nenadmašan – bez suvišnih i nebitnih podataka, a uz detaljno opisivanje epizoda po kojima su te licnosti bile slavne.
Cvajgove price su podjednako napete i suptilne… Neodoljivo.“
– Guardian

Štefan Cvajg je uživao fanaticnu odanost citalaca i divljenje Hermana Hesea. Književni naslednik Cehova, Konrada i Mopasana, sa primesom Šopenhauerovog senzibiliteta, ovaj austrijski pisac važio je izmedu 1920. i 1940. godine za jednog od najpoznatijih, najprevodenijih, najcitanijih pisaca u Evropi.

Sedam odabranih prica u ovoj zbirci istinski su dragulji koji otkrivaju prefinjenog pripovedaca i majstora u predstavljanju istancanih psiholoških portreta. Od bojazni pred nepoznatim, održavanja porodicne zablude koja obezbeduje svim clanovima goli opstanak, preko fascinantne price o spasavanju posrnule duše u naslovnoj pripoveci, do fatalnog saznanja o ljubavi jedne neznanke i raskrinkavanja bracnih tajni, svaka prica izaziva buru osecanja i navodi na duboko razmišljanje o slojevitosti našeg postojanja.

„Dirljiv i divan, Cvajg je danas posebno privlacan jer ne samo što je bio rodonacelnik velikih ideja vec i ozbiljan umetnik, vatren i pažljiv posmatrac ljudskih navika, slabosti, strasti i grešaka.“
– New York Times

„Psihološka oštrina austrijskog pisca, kako u romanima tako i u pripovetkama, živopisno docarava njegove junake i njihove dileme... Ponovno otkrivanje Cvajga pruža prosvetljujuc´u perspektivu na prošli vek i kako smo stigli tu gde smo danas.“
– BlogCritics.org

„Cvajg poseduje nezajažljivu psihološku radoznalost, brutalnu iskrenost i vrhunsku nepristrasnost.“
– New York Times Book Review
Cvajgove knjige su naširoko osudivane a kasnije i zabranjene. Nacionalsocijalisti su bili u usponu i u Austriji, agitovali su za uniju sa Nemackom. Tokom politickih nemira pocetkom 1934. godine, policajci su stigli u Cvajgovu kuc´u, zahtevajuc´i da je pretraže u potrazi za oružjem. Cim su otišli, Cvajg je spakovao kofere za London, gde je boravio do 1940. sa saznanjem da se njegovo ime nalazi u Hitlerovoj tzv. crnoj knjizi. Zato odlazi dalje. Najpre u Njujork, a ubrzo potom u Brazil, u grad Petropolis.

Idealista posvecen ideji o mogucnost sloge medu ideologijama, klasama i narodima, uveren da se nesporazumi mogu otkloniti, duboko je patio što je Evropa utonula u krvavo varvarstvo. Zbog toga je zajedno sa suprugom izvršio samoubistvo u februaru 1942. u svom domu koji je danas njegova spomen-kuca Casa Stefan Zweig.